zastita podataka na racunaru

Zastita podataka na racunaru namena:

Zastita podataka na racunaru je nesto sto nova era tehnologije jednostavno namece. Namenjena je svima koji zele da svoju bebednosnu kulturu podignu na visi nivo.

NIJE VISE AKTUELNO !       NIJE VISE AKTUELNO ! 

Zastita podataka na racunaru odnosno enkripcija podataka zasto je neophodna?

• zastita podataka je neophodna da obezbedite Vaše podatke u slučaju krađe ili gubitka računara.
• da bi ste bezbedno komunicirali preko interneta.
• da bi ste sačuvali podatke od namernog brisanja ili namerne izmene.
• da obezbedite Vaše poslovne tajne od sajber napada, zastita podataka na racunaru je ovde izuzetno neophodna.
• da podignete  bezbednost Vašeg poslovanja na maksimalni nivo.
• da obezbedite Vaš naučno-istraživački rad.
• da obezbedite Vaše privatne podatke (slike, footgrafije, video snimke, tekstove…)
• jednostavno rečeno da Vaši podaci budu dostupni samo Vama i nikome drugome na ovom svetu, ali apsolutno nikome.

Zastita podataka na racunaru:

• Podaci koji se čuvaju na računaru, koji se šalju i primaju, mogu biti poverljive prirode.
• Danas se poslovni procesi odvijaju mnogo brže nego u prošlosti, a kao sredstvo komunikacije računari postaju neizbežni, tako da zastita podataka postaje primat.
• Da bi se tome prilagodile, kompanije uvode sve veće i složenije  IT sisteme. Ovi sistemi ubrzavaju komunikaciju između zaposlenih u kompaniji, kao i komunikaciju sa klijentima.
• Papirna dokumenta se sve više zamenjuju odgovrajaućim elektronskim dokumentima. Značajno je ubrzana razmena  i količina podataka. Elektronsko poslovanje  je donelo  niz prednosti, ali  istovremeno i stvorilo velike  bezbednosne probleme i zastita podataka kako u komunikaciji tako i u cuvanju podataka mora biti na visokom nivou.
• Podaci kompanije predstavljaju srce njenog poslovanja. Svaka kompanija je utrošila mnogo novca, vremena i truda u stvaranje tih podataka.
• Razni ugovori, ponude, fakture, procedure rada, aplikacije, upustva… imaju neprocenjiuvu vrednost za svaku kompaniju i svi ovi podaci moraju biti pazljivo zastitceni.

Zastita podataka – enkripcija istorijat:

• Rec enkripcija potice iz Grckog jezika ( kriptos) koja znači tajna ili sakriven. gipatski pisci su jos 1900 pre nove ere koristili nestandardne hieroglife da bi prikrili značenje napisanog tj. zastita podataka i tada koristila.
• Već tada je bilo potrebno sačuvati poverljivost podataka prilikom prenošenja poruka sa jednog na drugo mesto.
• Zastita podataka se vrsila na razne nacine, sadržaj poruka se zamenjivao drugim karakterima, simbolima, slikama da bi se prikrilo njihovo pravo značenje.
• U doba rimljana napravljen je Cezarov šifrarnik u kome se svako slovo teksta menjalo odgovarajućim slovom alfabeta  pomerenim za određen broj mesta. Tada je prvi put uradjena profesionalna zastita podataka.
• Na primer, ukoliko je dogovoreni broj mesta 3, reč „Rim“ u šifrovanom obliku bi bila „ULP“.
• Deluje komplikovano, ali u suštini je krajnje jednostavno, samo zameniti slova iz alfabeta slovima koja su 3 mesta posle odgovarajućeg slova.
• Prostom analizom frekvencije ponavljanja, samoglasnici i često korišćenja slova se mogu lako utvrditi, što kasnije znatno olakšva dešifrovanje poruke.
• Zastita podataka se vremenom razvijala. U Srednjem veku su se pojavili polialfabetski šifrarnici koji su istovremeno koristili više alfabeta. Na taj način je onemogućena analiza frekvencije ponavljanja.
• Ovaj metod zastite podataka je dugi niz godina ostao popularan uprkos nemogućnosti da se adekvatno prikrije promena šifrarnika, takozvana progresija ključa. Najpoznatija primena polialfabetskog šifrarnika je Enigma koju su koristili Nemci u drugom svetskom ratu, koja uzgred i nebi bila probijena da Britanci nisu zarobili Nemačku podmorinicu sa Enigmom i šifrarnikom.
• Koliko je zastita podataka i zastita informacija i zaštićena komunikacija bitna, govori i činjenica da je dešifrovanje Enigme u mnogome dopirinelo i odlučilo tok rata. 
• Veliki napredak u enkripciji podataka dogodio sedamdesetih godina prošlog veka, kada je rešen jedan od osnovnih problema u kripografiji, a to je pronalađeženje bezbednog načina za distirbuciju ključa za dešifrovanje.
• Zastita podataka i njen razvoj tada dobijaju izuzetnu brzinu u razvoju. Nedugo zatim  je objavljen i RSA algoritam za asimetričnu kriptografiju sa javnim ključem. Sa razvojem informacionih tehnologija dolazi do prave ekspanzije u svetu enkripcije, zastita podataka je postala nauka za sebe.

Šta je to zastita podata ili enkripcija?

• Enkripcija ili zastita podataka potiče od Engleske reči encryption i predstavlja proces u kriptografiji kojim se vrši izmena podataka, tako da se podaci učine nevidljivim za osobe  koje nemaju ključ.
• Tako se dobija šifrovana informacija tj. vrsi se zastita podataka.
• Da bi podaci postali upotrebljivi neophodno je da se dekodiraju. Proces dekodiranja šifrovanih podataka se naziva dekripcija.
• Enkripcija se koristi za zastitu podataka u računarskim i komunikacionim sistemima.
• Enkripcija ili zastita podataka obezbedjuje zaštitu i očuvanje podataka na računarima ili uređajima za čuvanje podataka ( USB, memorijske kartice, eksterni hard diskovi…).
• Kada fizičke mere bezbednosti otkažu, zastita podataka Vam pruža potpunu i sigurnu zaštitu od neovlašćenog upada na Vaš računar. Enkripcija podataka pruža potpunu zaštitu i prilikom razmene podataka putem interneta ili u okviru lokalne mreže. Enkripcija, pored zaštite poverljivih informacija igra bitnu ulogu i u sledećim elemntima sigurnosti:
• Autentifikacija ( tačno se zna poreklo poslatog sadržaja)
• Integritet ( pruža dokaz da poslati sadržaj nije izmenjen posle slanja)
• Neporečivost ( pošiljilac ne može da porekne da je sadržaj poslao)
• Današnji algoritmi za enkripciju su podeljeni u dve grupe:
  • simetrične i
  • asimterične.
• Simetrični algoritmi za zastitu podataka koriste isit ključ za šifrovanje i dešifrovanje podataka. Kod simetrične enkripcije onaj ko šalje šifrovane podatke mora da razmeni ključ za dešifrovanje sa primaocem poruke.
• Najčešće korišćen  simetrični algoritam je AES, koji se u početku koristio za zaštitu poverljivih informacija u državnim institucijama.
• Asimerična kripgrafija za zastitu podataka koristi dva različita ključa, jedan javni i jedan privatni. Javni ključ je dostupan svima, dok se privatni čuva u tajnosti.
• Najčešće korišćen asimetrični algoritam je RSA koji omogućava ne samo šifrovanje poruke, već i proveru integriteta, autentičnosti  i neporečivosti u elektronskoj komunikaciji.

Zastita podataka – enkripcija sta mi nudimo:

• Najsavremeniji i najkompleksniji algoritam za enkripciju podataka, zastita podataka vrhunskog kvaliteta.
• Veliki broj kaskada ukupno 4 nivoa+ 5 nivo login.
• Sifrovanje internet saobraćaja, zastita podataka u komunikaciji i razmeni informacija.
• Dovoljno je reći da na svetu ne postoji dovoljno moćan racunar koji može da „probije algoritam“, niti će isti biti napravljen u narednih 100 godina, u pitanju je veoma ozbiljan i retko dostupan softver, zastita podataka koja se ne moze probiti.
• Mislim da je dovoljno rečeno. Sve ostalo predstavlja strogu poslovnu tajnu.
• Zastita podataka i enkripcija podataka na WINDOWS, LINUX I MAC operativnim sistemima.
• Moguća je i parcijalna enkripcija podataka ( samo enkripcija hard diska, posebno enkripcija internet saobraća), zastita podataka po delovima
• Vršimo instalaciju i konfigurisanje sistema na enkriptovanim HDD/SSD, PBA ( pre boot authentification) zaštita (zaštita bootstrap’a od strane neovlašćenog lica), konfigurisanje secyriti policy ( definisanje user’s limits i passscode rules).
• Instaliranje i konfigurisanje bezbednih mreža.

Zastita podataka i sta je potrebno da ispunite ?

• potrebno je da nam dostavite Vaš laptop ili desktop računar.
• popunjena izjava sa Vašim ličnim podacima, gde Vi izjavljujete da je laptop ili desktop računar Vaše vlasništvo. Bez izjave ne prihvatamo posao!
• ukoliko mi kupimo nov laptop ili desktop računar (model po Vašoj želji), izjava nije neophodna!
• To je jedini nacin da zastita podataka i enkripcija bude uradjena

Kome je potrebna enkripcija odnosno zastita podataka?

• Zastita podataka je nephodna poslovnim ljudima
• naučno-istraživačkim centrima
• Zastita podataka je neophodna i svakome ko ima bezbedonosnu kulturu i bezbedonosnu potrebu.